Parlaonica

Najluđe izjave u 2006.

1. Vidi se kakav je Tito bio bravar kad mu je sad kuća otvorena 24 sata na dan.
(Ševa, Noćna mora Željka Malnara (TV Z1))

2. Više nitko nije krojač, sad su svi stilisti.
(Mišo Kovač, Nedjeljom u 2 (HTV))

3. Neki u gay zajednici smatraju da riječi peder treba vratiti dostojanstvo.
(Dorino Manzin, Noćna mora (TV Z1))

4. Fotografiranje vjenčanja Vlatke Pokos i Josipa Radeljaka stajalo je 12.000 eura. Zato što su trojica fotografa tri puta po 24 sata retuširala gospodina Radeljaka da bi izgledao kao 1946., kad se ženio svojom prvom suprugom Desankom Bebom Lončar.
(Vedrana Rudan, U sridu (NOVA TV))

5. Ako gđa Žuži kaže da se sve bolesti liječe seksom, vrijedi li to i za spolne bolesti ?
(Mirko, Zuhra Show (NOVA TV))

6. Hrvoje Petrač imao je čast brže se voziti autom kroz Zagreb i od Svetog Oca i od Carle del Ponte.
(Josip Šarić, Vijesti (HTV))

7. Što veći dekolte, to veći križ!
(Nikolina Pišek, Shpitza (HTV))

8. Ljudi misle da se o njima mogu snimati filmovi, pisati knjige, skladati pjesme. Oni misle da njihovi životi imaju stila. A nemaju.
(Igor Mandić, Radni ručak (HTV))

9. Kad bi Niko Kranjčar bio takva truba kao što neki govore, ne bi ga čuvala dva igrača nego bi ga pustili da sam padne preko lopte.
(Željko Vela, Dnevnik (HTV))

10. 2006. je i godina Sigmunda Freuda, čovjeka koji je za kauč učinio više nego bilo koji proizvođač namještaja.
(Branka Kamenski, Pola ure kulture (HTV))

~

Definicije braka

Crkvena definicija:
Brak je religijski cin u kojem dobijamo jednog razapetog vise i jednu djevicu manje

Pravna:
Brak je dozivotna robija u kojem osudjeni moze biti oslobodjen samo zbog loseg vladanja

Zivotna:
Nijedna zena ne dobije ono cemu se nada i ni jedan covjek se ne nada onom sto dobije

Matematicka:
Suma gnjavaze, oduzimanje slobode, mnozenje odgovornosti, dijeljenje love

Ponderalna:
Najbrzi nacin da se udebljas

Vojna:
Jedini rat u kojem spavamo sa neprijateljem

Filozofska :
Brak je mjesto gdje se uzajamno dijele i rjesavaju problemi koje, doduse, ne bismo ni imali da nismo ozenjeni

Prije: 2 puta dnevno
Poslije: 2 puta mjesecno

Prije: ti me ostavljas bez daha
Poslije: ti me gusis

Prije: ne prestaj...
Poslije: ne pocinji

Prije: groznica subotom uvecer
Poslije: nogomet srijedom uvecer

Prije: pitam se sta bi radio bez nje
Poslije: pitam se sta radim s njom

Prije: eroticno
Poslije: neuroticno

Prije: jucer smo ono radili na kaucu
Poslije: jucer sam pobjegao od nje i spavao na kaucu

~

kako hrvati zovu bankomat?
zid plača!

baš i nije smješno ali.... nek se vide djela huligana
http://www.rtl.hr/u-tri-minute-sprejevi ... eka_widget

Tko je ovo? Lenk?

Ja bih rekao pljunuti Baća!

frenki wrote:Ja bih rekao pljunuti Baća!

Frenki, lijepo je napisano: don' f**k with the ADMINS! Ja ne bila administrator od ova stranica...

Majstore, ti samo vozi! I bez previše pitanja!

Iz disca BMW-om doma! Odjebde - ja sam išao lokomotivom!

Danas gledam nešto na tevejcu i ugledam vlak i sjetim se svog izlaska u grad prije jedno 12-13 godina....Ma to se malo kome u životu desilo. Sjećam se bio je 10-ti mjesec i onaj dan kad sat ide unatrag. Prošla je ponoć i rekoh frendu da moram doma a vlak mi ide u 3 u jutro....kaže on ajd ja te odvezem do željezničke. Tako i bilo..odvezao me frend do željezničke i mi se tu pozdravimo mada smo jedan drugog jedva vidjeli od popijene pive. Zaprašim ja na šalter a tamo nešto od 180 kila...nisam znao jel žensko ili muško a sram me bilo pitati. Reko ja bi jednu kartu za ******....kaže ona/on meni «U kom pravcu???»...ja se odmaknem i pokažem joj rukom kamo trebam ići! Kaže meni to stvorenje iza stakla «Ma jel u jednom pravcu ili povratna?»..»A to!..jednom pravcu!»...Uzmem kartu i uđem u čekaonu a tamo svaka klupa popunjena jer ih ima dvije i na obje po jedan pijanac spava ispružen ka fosna. Reko nemam što čekat kad mi i vlak ide točno u 3. Ja van iz željezničke kad na peronu ni pasa. Vani ako nije bilo 0 stupnjeva...sjećam se da su mi se jaja uvukla u šupak...da sam peder još bi mi i pasalo )) JA gledam na sat – 3 sata u jutro – ja nazad na šalter i velim onoj krupnoj nepoznatoj materiji da zašto nema vlaka....a ta materija meni da vlak ide tek u 3!!!....Pas mater...pomislim ne ide mi sat, kad toj materiji iznad glave sat a na njemu isto 3. Ja sav sretan pokažem prstom i reko pa i kod vas je 3. Diže se materija i čujem ja «O jeba ti pas mater nisam sat pogurao/la unatrag!!!!» UNATRAG SAT????????...Koji qurac???...Onako pijan se štipam da nije ovo neka «ZONA SUMRAKA»...kaže ta materija – «Momak..sad je 2 u jutro a ne 3!» i zatvori ono staklo nekom zavjesom. Ja ostao ko posran!!! Ma zašto je sad 2???? Utrčim u čekaonu nebi li nekog pitao – a koga? – onu dvojicu što spavaju sa 35 promila na deci krvi? Sjetim se ja da je danas onaj dan kad sat ide unatrag. Pas mater..pomislim...vratim se u čekaonu i zguram se kraj najsitnijeg pijanca i to kraj njegovih nogu. Užas...ni dan danas na gradilištu nisam naišao na nešto tako slično da smrdi. Uvalim se i počnem kunjati..sve dok me neko nije potegao i pitao JEL IDETE NA VLAK??..Izletim van kad na peronu moj vlak...ajme reko toooooooooooooooooo. Uđem u vlak a u vlaku tooooooooooooooooplo ko u raju. Hodam i spavam....kako sam sjeo zaspao sam momentalno....Ko nebi...sve mekano i toplo. Krmim ja ko krme i vlak već krenuo. Otvaram oči svakih 10 minuta da vidim jesam li blizu. Piči vlak piči..otvaram ja oči..znam šumu na pamet..znam svaki kamenčić kraj pruge..svaku kuću...svaku lampu..svaku šljivu...kunjam ja..kunjam..otvorim oči...odjednom – nepoznata šuma...neki mostići nepoznati...kuće pogotovo...instant sam se usrao od straha. Nakon 5 minuta vlak stane a ja potrčim iz sve snage da izletim van kad me netko povuče za nogu i naglas «NEIDI TU VAN...NEMA TI NIKOGA NA STANICI...VLAK TU STAJE REDA RADI A NIKAD NIKO NE UĐE NI IZAĐE....ja stanem i pogledam kad ono pružni radnik. Skužio čovjek da sam ja fulao stanicu...i kaže on meni izađi tu i tu i kad izađeš odi u prometni ured i pitaj prometnika kad ima vlak za nazad. Tako i bilo...staje vlak a on kaže TU VAN IDI...izađem ja van a vani mjesečina dere ko u kakvom filmu....temperatura ispod nule. Ja brže bolje u prometni ured...dobro jutro reko...dobro jutro. Reko dečki ja fulao stanicu pa se sad moram vratiti. Kaže prometnik: «Momak tek u podne imaš MARJANA..(onaj vlak split zagreb)!»..Koji Marjan jebo te marjan!? (pomislim) Pa reko što nema ništa prije???? Kaže NEMA...kad čujem onog što pregledava kočnice kako krmi kraj neke peći: «Ima teretnjak za 5 minuta pa aj snjim!!!» Reko PRODANO..i izletim van. Kad eto ti stvarno teretnjaka...ja brže bolje do lokomotive kad tamo stojovođa naslonjen na prozor i gleda u mene. Žvrnda ona dizelka zelena (mi je u Lici zovemo Kenedijevka jer je valjda Tito to kupio od Kenedija..ili dobio nemam pojma)...i žvrnda ona a ja reko: «Ja zaspao u vlaku pa sam zalutao dovde pa bi sad trebao kući sa vama ako me pustite u lokomotivu jer mi tako rekli u prometnom uredu!!!!!!?»...Stoji ovaj na prozoru od lokomotive i reče onako priglupo samo A????? (onako u stilu NISAM TE KURCA ČUO!?)...pas mater pomislim...nije me čuo...ja dođem bliže i reko «Jel mogu sa vama do *******?»..a ovaj:»Pa što ne kažeš..upadaj!»...Živ sam se usro...pa nikad u životu se nisam vozio u lokomotivi. Jesmo ko mulci otkapčali pojedine kompozicije na stanici i vozili ih nizbrdo i zatezali ručno kočnice ali nikad se vozio u lokomotivi. Gdje ste sad škvadro iz djetinjstva da vidite kako krejzi madafaker vozi lokomotivu. Skoro mi se noge odrezale od treme. Ja brže bolje gore i kroz ona mala vratašca u kabinu...a kabina maaalaaaaa ajme što je mala bila...ali unutra je bilo + 60 celzijanera. Reko jebemti ovo će biti za pamćenje. Pogledam na sat 5 i 30...a ja još doma nisam došao. Odjednom kreće vlak. Piči on piči a ja imam pogled iz lokomotive. Pomislim reko ko zna koliko idemo na sat....reko alo šefe koliko idemo brzo..a on lupa prstom po nečemu u stilu eto tu ti piše....ja nagnem glavu a ono kazaljka ko i svaka druga samo ova skače od 20 do 100....pa reko što je ovo sprčio me labud...pa ovo nemaš pojma koliko ideš...riječi više nismo prozborili sve dok nije došlo moje seoce...ja reko eto me majstore kući. Kaže on:»Kurac!...nemeremo stati!...nemam crveni signal nego zeleni!» Ma reko što vam to znači! «To ti znači da te vozimo nazad gdje si jutros kupio kartu!» Majko Božja...pa ja ću napraviti doslovce put oko svijeta i ponovo se vratiti u istu točku!?...Ma reko «Majstore nema šanse ja ću iskočiti van!!» Kaže on ma nema šanse da iskačeš...reko ima ima itekakve i krenem ja van...kaze on – stani jebo te *** pa nemoš mi iz vlaka iskakat...i mi se tu porječkali i na kraju našli kompromis da će on usporiti a ja iskočiti kad on meni dade signal da iskočim. Kaže on meni «Ajd ti sad van iz lokomotive i odi na njen početak...primi se za onu žutu šipku i budi spreman iskočiti...» Tako je i bilo. Izašao sam van iz lokomotive..otvaram ja vrata a vjetar brije...buka kao u...kao u....jebate što da kažem? – buka kao u lokomotivi kad sam na njoj????...Uglavnom dočepam se ja te žute šipke na vrhu lokomotive. Jel možete zamisliti facu prometnika u mom mjestu kad je izašao van i ugledao teretni vlak kako ulazi u stanicu a na čelu lokomotive ja. Izgledao sam ka neki kip iz doba Staljina. Lokomotiva sa udarnikom na čelu. I tako pičimo mi kroz stanicu a prometniku skoro zviždaljka ispala iz usta....ja se ulovio jednom rukom i okrećem se čekam da ovaj prvo uspori i da dade signal kad da iskočim. Vidim ja on ne usporava al jeba sebe odjednom mi maše da iskočim. Ja pogledam u zemlju – niti ju vidim koliko mi se brzo izmiče....ja opet u njega pogledam a ovaj se razmahao ko lud u stilu ISKAČI MAJMUNE...Ljudi moji kad sam ja pustio onu žutu šipku....nesta zvuka..odjednom tišina...neznam ja što mene čeka...letim kroz zrak ka burek...pičim još zemlje ne osjećam..kad odjednom eto je...tvrda da tvrđa nemere bit...dočekujem se ja al slabo. Prvih 20 metara još uspjevam zadržati obje noge u pokretu a onda posustajem i prostirem se u neku piljevinu koliko sam dug i širok...param po podu ka mačak...vrtim lomim i prevrćem...u svoj toj lomljavi čujem i kako mi se trubi iz lokomotive..pozdravljaju me dečki koji vjerovatno umiru od smjeha....
Uglavnom dolazim doma...sav poderan...a na ulaztu u kuću čeka me stari koji pokazuje na sat – 7 i 15...pa što si do sada bio vani????? Pomislim – dal da mu objašnjavam ili?...ili?...»DA stari – do sad sam bio vani!»

By bloger KRULE

parnjača wrote: Iz disca BMW-om doma! Odjebde - ja sam išao lokomotivom!

Danas gledam nešto na tevejcu i ugledam vlak i sjetim se svog izlaska u grad prije jedno 12-13 godina....Ma to se malo kome u životu desilo. Sjećam se bio je 10-ti mjesec i onaj dan kad sat ide unatrag. Prošla je ponoć i rekoh frendu da moram doma a vlak mi ide u 3 u jutro....kaže on ajd ja te odvezem do željezničke. Tako i bilo..odvezao me frend do željezničke i mi se tu pozdravimo mada smo jedan drugog jedva vidjeli od popijene pive. Zaprašim ja na šalter a tamo nešto od 180 kila...nisam znao jel žensko ili muško a sram me bilo pitati. Reko ja bi jednu kartu za ******....kaže ona/on meni «U kom pravcu???»...ja se odmaknem i pokažem joj rukom kamo trebam ići! Kaže meni to stvorenje iza stakla «Ma jel u jednom pravcu ili povratna?»..»A to!..jednom pravcu!»...Uzmem kartu i uđem u čekaonu a tamo svaka klupa popunjena jer ih ima dvije i na obje po jedan pijanac spava ispružen ka fosna. Reko nemam što čekat kad mi i vlak ide točno u 3. Ja van iz željezničke kad na peronu ni pasa. Vani ako nije bilo 0 stupnjeva...sjećam se da su mi se jaja uvukla u šupak...da sam peder još bi mi i pasalo )) JA gledam na sat – 3 sata u jutro – ja nazad na šalter i velim onoj krupnoj nepoznatoj materiji da zašto nema vlaka....a ta materija meni da vlak ide tek u 3!!!....Pas mater...pomislim ne ide mi sat, kad toj materiji iznad glave sat a na njemu isto 3. Ja sav sretan pokažem prstom i reko pa i kod vas je 3. Diže se materija i čujem ja «O jeba ti pas mater nisam sat pogurao/la unatrag!!!!» UNATRAG SAT????????...Koji qurac???...Onako pijan se štipam da nije ovo neka «ZONA SUMRAKA»...kaže ta materija – «Momak..sad je 2 u jutro a ne 3!» i zatvori ono staklo nekom zavjesom. Ja ostao ko posran!!! Ma zašto je sad 2???? Utrčim u čekaonu nebi li nekog pitao – a koga? – onu dvojicu što spavaju sa 35 promila na deci krvi? Sjetim se ja da je danas onaj dan kad sat ide unatrag. Pas mater..pomislim...vratim se u čekaonu i zguram se kraj najsitnijeg pijanca i to kraj njegovih nogu. Užas...ni dan danas na gradilištu nisam naišao na nešto tako slično da smrdi. Uvalim se i počnem kunjati..sve dok me neko nije potegao i pitao JEL IDETE NA VLAK??..Izletim van kad na peronu moj vlak...ajme reko toooooooooooooooooo. Uđem u vlak a u vlaku tooooooooooooooooplo ko u raju. Hodam i spavam....kako sam sjeo zaspao sam momentalno....Ko nebi...sve mekano i toplo. Krmim ja ko krme i vlak već krenuo. Otvaram oči svakih 10 minuta da vidim jesam li blizu. Piči vlak piči..otvaram ja oči..znam šumu na pamet..znam svaki kamenčić kraj pruge..svaku kuću...svaku lampu..svaku šljivu...kunjam ja..kunjam..otvorim oči...odjednom – nepoznata šuma...neki mostići nepoznati...kuće pogotovo...instant sam se usrao od straha. Nakon 5 minuta vlak stane a ja potrčim iz sve snage da izletim van kad me netko povuče za nogu i naglas «NEIDI TU VAN...NEMA TI NIKOGA NA STANICI...VLAK TU STAJE REDA RADI A NIKAD NIKO NE UĐE NI IZAĐE....ja stanem i pogledam kad ono pružni radnik. Skužio čovjek da sam ja fulao stanicu...i kaže on meni izađi tu i tu i kad izađeš odi u prometni ured i pitaj prometnika kad ima vlak za nazad. Tako i bilo...staje vlak a on kaže TU VAN IDI...izađem ja van a vani mjesečina dere ko u kakvom filmu....temperatura ispod nule. Ja brže bolje u prometni ured...dobro jutro reko...dobro jutro. Reko dečki ja fulao stanicu pa se sad moram vratiti. Kaže prometnik: «Momak tek u podne imaš MARJANA..(onaj vlak split zagreb)!»..Koji Marjan jebo te marjan!? (pomislim) Pa reko što nema ništa prije???? Kaže NEMA...kad čujem onog što pregledava kočnice kako krmi kraj neke peći: «Ima teretnjak za 5 minuta pa aj snjim!!!» Reko PRODANO..i izletim van. Kad eto ti stvarno teretnjaka...ja brže bolje do lokomotive kad tamo stojovođa naslonjen na prozor i gleda u mene. Žvrnda ona dizelka zelena (mi je u Lici zovemo Kenedijevka jer je valjda Tito to kupio od Kenedija..ili dobio nemam pojma)...i žvrnda ona a ja reko: «Ja zaspao u vlaku pa sam zalutao dovde pa bi sad trebao kući sa vama ako me pustite u lokomotivu jer mi tako rekli u prometnom uredu!!!!!!?»...Stoji ovaj na prozoru od lokomotive i reče onako priglupo samo A????? (onako u stilu NISAM TE KURCA ČUO!?)...pas mater pomislim...nije me čuo...ja dođem bliže i reko «Jel mogu sa vama do *******?»..a ovaj:»Pa što ne kažeš..upadaj!»...Živ sam se usro...pa nikad u životu se nisam vozio u lokomotivi. Jesmo ko mulci otkapčali pojedine kompozicije na stanici i vozili ih nizbrdo i zatezali ručno kočnice ali nikad se vozio u lokomotivi. Gdje ste sad škvadro iz djetinjstva da vidite kako krejzi madafaker vozi lokomotivu. Skoro mi se noge odrezale od treme. Ja brže bolje gore i kroz ona mala vratašca u kabinu...a kabina maaalaaaaa ajme što je mala bila...ali unutra je bilo + 60 celzijanera. Reko jebemti ovo će biti za pamćenje. Pogledam na sat 5 i 30...a ja još doma nisam došao. Odjednom kreće vlak. Piči on piči a ja imam pogled iz lokomotive. Pomislim reko ko zna koliko idemo na sat....reko alo šefe koliko idemo brzo..a on lupa prstom po nečemu u stilu eto tu ti piše....ja nagnem glavu a ono kazaljka ko i svaka druga samo ova skače od 20 do 100....pa reko što je ovo sprčio me labud...pa ovo nemaš pojma koliko ideš...riječi više nismo prozborili sve dok nije došlo moje seoce...ja reko eto me majstore kući. Kaže on:»Kurac!...nemeremo stati!...nemam crveni signal nego zeleni!» Ma reko što vam to znači! «To ti znači da te vozimo nazad gdje si jutros kupio kartu!» Majko Božja...pa ja ću napraviti doslovce put oko svijeta i ponovo se vratiti u istu točku!?...Ma reko «Majstore nema šanse ja ću iskočiti van!!» Kaže on ma nema šanse da iskačeš...reko ima ima itekakve i krenem ja van...kaze on – stani jebo te *** pa nemoš mi iz vlaka iskakat...i mi se tu porječkali i na kraju našli kompromis da će on usporiti a ja iskočiti kad on meni dade signal da iskočim. Kaže on meni «Ajd ti sad van iz lokomotive i odi na njen početak...primi se za onu žutu šipku i budi spreman iskočiti...» Tako je i bilo. Izašao sam van iz lokomotive..otvaram ja vrata a vjetar brije...buka kao u...kao u....jebate što da kažem? – buka kao u lokomotivi kad sam na njoj????...Uglavnom dočepam se ja te žute šipke na vrhu lokomotive. Jel možete zamisliti facu prometnika u mom mjestu kad je izašao van i ugledao teretni vlak kako ulazi u stanicu a na čelu lokomotive ja. Izgledao sam ka neki kip iz doba Staljina. Lokomotiva sa udarnikom na čelu. I tako pičimo mi kroz stanicu a prometniku skoro zviždaljka ispala iz usta....ja se ulovio jednom rukom i okrećem se čekam da ovaj prvo uspori i da dade signal kad da iskočim. Vidim ja on ne usporava al jeba sebe odjednom mi maše da iskočim. Ja pogledam u zemlju – niti ju vidim koliko mi se brzo izmiče....ja opet u njega pogledam a ovaj se razmahao ko lud u stilu ISKAČI MAJMUNE...Ljudi moji kad sam ja pustio onu žutu šipku....nesta zvuka..odjednom tišina...neznam ja što mene čeka...letim kroz zrak ka burek...pičim još zemlje ne osjećam..kad odjednom eto je...tvrda da tvrđa nemere bit...dočekujem se ja al slabo. Prvih 20 metara još uspjevam zadržati obje noge u pokretu a onda posustajem i prostirem se u neku piljevinu koliko sam dug i širok...param po podu ka mačak...vrtim lomim i prevrćem...u svoj toj lomljavi čujem i kako mi se trubi iz lokomotive..pozdravljaju me dečki koji vjerovatno umiru od smjeha....
Uglavnom dolazim doma...sav poderan...a na ulaztu u kuću čeka me stari koji pokazuje na sat – 7 i 15...pa što si do sada bio vani????? Pomislim – dal da mu objašnjavam ili?...ili?...»DA stari – do sad sam bio vani!»

By bloger KRULE

E car je... Di si to našao?

http://blog.dnevnik.hr/krule
Imas ga i na faceu bloger krule se zove